Sklerozica u epizodi Nova godina

Zdravo svima! Srećna Nova godina!!!

Prije nego što počnem da pišem tekst koji mi već lagano vibrira u prstima htjela bih svima da poželim srećnu godinu koja je pred nama, što više zdravlja, što manje problema, što više sreće, što manje stresa i što bolje nalaze. Ukratko, sve najbolje vam želim (da ne nabrajam sad). Uzdravlje!!!

nema! poručala maca :(

Gdje sam bila za doček?

Iskreno, ostala sam kod kuće. Malo jer mi je bilo mrsko, malo jer sam svaki doček do sad provela kod kuće, malo jer nisam bila raspoložena da se smrzavam…Malo zbog moje *paliSarkastičniGlas* mile i drage dijagnozice. Na trgu nije bilo organizovano ništa, a u klubu se sa hodalicom ne bih ni snašla ni bila dobrodošla. Krajnje neskromno tvrdim da bih sasvim lijepo izgledala, ali hodalica bi pokvarila utisak. Elem, ostadoh ja kod kuće svoje…
nema. poručala maca!

Nešto ovako. Samo što sam dan provela čitajući, tako da sam doček provela gledajući filmove i jedući kolače…

S kim sam bila?

nema! poručala maca! :(
Mama, moja malenkost, moj mačak Beban(dok nisam utvrdila da je dječak zvao se Bejbi), kolači, vino, dobra muzika, još bolji filmovi i mobilni telefon.U mobilni se sakrio onaj isti M. iz prethodnog teksta. Iks porukica smo razmijenili nas dvoje i tako finu čestitku mi je uputio u ponoć da sam se oduševila.

POENTA PRIČE JE…

Dobro, Sklerozice, ne zanima nas to. Imaš li ti šta korisno da nam kažeš??? Evo, evo, izvinite, zanijela sam se. Htjela sam da preletim temu…

NOVOGODIŠNJE ODLUKE

nema! poručala maca!
Znamo svi da sad imamo onaj ljudski “nova godina, novi/a ja” momenat. Sad smo spremni da počnemo da vježbamo, da prestanemo da se opterećujemo, da ovo da ono…Ja za sebe znam da sam do sad uvijek pisala listu stvari koje ću da prestanem/počnem da radim. Plot twist! Pridržavala sam se tog režima do kraja januara, najdalje do polovine februara, a onda PAF!!! Sasvim nove ideje i planovi! Zato sam odlučila da jednostavno ostanem osoba koja će nakamarati sebi toliko obaveza da ne može da diše, odbraniti dva master rada, upisati dvoje doktorskih studija, i još bilion stvari, sve zato što hoću da, dok sam zdravstveno upotrebljiva i moja dijagnoza miruje, uradim što više stvari jer ko zna kakva ću bit nakon tog nekog mogućeg budućeg pogoršanja.

Planiraj kao da će vječno biti mir, radi kao da će sutra početi rat.

A onda…

Onda sam se sjetila da

    • možda ovo nije pravi način da se funkcioniše sa ovom dijagnozom
    • neka željica bi mogla da se poželi

    Možda ovo nije najbolji način da se funkcioniše sa ovom dijagnozom

    Nema! Poručala maca!

    Nikad ja nisam rekla da je najbolji, samo da ja radim tako. Jednostavno, guram dok mogu, kad baš baš baš nemam više snage, onda spavam tri dana neku svoju varijantu zimskog sna. U par navrata s mi rekli i da imam energije za tri sasvim zdrave osobe i  često me porede sa zecom iz reklame za baterije. Samo ja znam (dobro, sad svi znate) da je ovo način da prevazićem psihičke probleme. Ovo je možda i najefikasniji način da ne budem u depresiji jer mozak jednostavno nema vremena za to.

    Neka željica bi mogla da se poželi…

    Malo neskromno, poželjela sam ja mnogo toga. I za druge, i za sebe. Prvo, svima koje znam i sebi – zdravlje…Onda mami, Olji, Jeleni, najboljim prijateljima…Svakom po jednu najljepšu želju…Sebi dvije. Sebična sam, rekla sam vam…
    Poželjela sam sebi neke uspjehe u budućnosti i da 2020. dočekam sa nekim posebnimM u Moskvi…

    Za ovaj tekstić toliko! Sve najljepše vam želim! Prije svega zdravlje, za sve ostalo ćemo se snaći nekako!
    Voli vas,

    Sklerozica

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s