Sklerozica u epizodi Niš

Zdravo svima!

pojela maca :(
Prije svega, izvinjavam se što tekst kasni. Znam da sam obećala da ću ga objaviti čim se vratim. U moje opravdanje, ponedjeljak i utorak sam provela u laganom dolaženju sebi iz više pravaca, a onda ostale dane u trčanju od fakulteta do biblioteke i još milion usputnih odredišta. Evo jutros (dobro, de, prespavala sam, dakle, evo danas) sjedoh da ispunim obećanje koje sam vam dala. Nadam se da mi nećete zamjeriti što kasnim.

PA, DA POČNEM PRIČU

nema, pojela maca :(E dakle, srijedu sam provela pakujući se. Dobro, mama i ja smo pakovale kofer u koji smo spakovale i moje i njene stvari. Za razliku od putovanja u Split, ovog puta NISAM pakovala stvari potrebne za neke situacije koje bi možda, eventualno, u nekom slučaju, mogle da se dese. Skituljko Strijelac u meni mnogo voli da putuje, nestrpljiv je i jeda čeka, pa je tim povodom natjerao cijelo moje tijelo da ode da spava, pod devizom “Pola devet, marš u krevet”. Kao, brže će doći vrijeme da se mama i ja zaputimo u Niš.

nema. pojela maca :(
I prespavala sam tu noć. Lažem. Uhvatilo me nešto što ja zovem pretputna euforija, prevrtala sam se po krevetu satima dok mi se mozak nije smilovao i pustio me da zaspim. Uglavnom, zvoni sat u pet ujutru, lansiram se iz kreveta, paranoično provjeravam imam li stvarčice koje su mi neophodne, ili su im, dok sam ja spavala, porasle noge i one pobjegle iz mog ruksaka. Tu su. Sjajno. Pola šest, mama zove taksi, sjedamo i odlazimo na autobusku stanicu. Stižemo. Autobus stoji i čeka. Vozač ubacuje kofer i moju hodalicu u prostor za prtljag. Ulazim u autobu. Ne pamtim kad sam poslednji put putovala autobusom. Biće ovo skroz drugačiji doživljaj od putovanja u Split (Tekstić o ovome nekad u futuru)

Bilo je lijepo. Trebalo je nekih šest sati da doputujemo u Beograd, zbog nekih neplaniranih dešavanja, ali nema veze. Oduševljavala sam se svakim kilometrom, iako nisam imala čim, jer autoputevi nisu poznati po nekom zanimljivom pejzažu koji bi mogao da se vidi. (Oni su poznati po nekim drugim stvarima koje možete da pročitate ovdje. Kliknite, značiće mi) Jedino što se meni činilo da vidim budućnost kad vidim put u daljini. Odlutah sa teme. Elem, dođosmo mi oko podneva u Beograd u koji se zaljubih po ko zna koji put, i smjestismo se kod ujaka u stan. O Beogradu i mojim doživljajima iz Beograda više drugi put, sad treba da pišem o Nišu.

NIŠ

Dobro jutro, ustaj, kupi svoje stvari, i trk na autobusku stanicu. putovanje ko putovanje nije bilo nešto pretjerano zanimljivo osim što sam dobila inspiraciju za ovaj tekst. Kliknite, značilo bi mi. U ta dva dana sam imala priliku da učestvujem na studentskoj konferenciji STUDKON, budem pametna ko pčelica i zujim na engleskom sve u šesnaest. Ono što mi je najdraže je to što sam imala priliku da se vidim sa drugaricom koju sam upoznala prije 14 godina, koja mi je izuzetno draga i koju od tada nisam vidjela. U nedjelju sam putovala nazad u Beograd, pa onda pravo u Banjaluku.

Opšti zaključak: Da sam se umorila, jesam. Umorila sam se jer je zaista naporno popeti se na sprat autobusa, jer je gradski prevoz sam po sebi komplikovan, još ako, kao ja, koristite hodalicu i/ili ne možete dugo da stojite, a ulaz u bilo koji oblik gradskog prevoza ima nekoliko stepenica, jer mnogo zgrada nema lift i zbog svih stvari na koje osobe koje nemaju probleme sa kretanjem ne primjećuju. Ono što me je izuzetno obradovalo je to što u Beogradu postoje niskopodni tramvaj, što u Nišu dosta mijesta imaju rampe koja olakšava kretanje osobama sa invaliditetom. Beograd mi je dao inspiraciju da se zalažem da i moj grad dobije niskopodne autobuse. Koliko bih se tek umorila da mama nije išla sa mnom i čekirala karte, išla u mjenjačnicu i bila mi izuzetna logistička podrška, ne želim ni da mislim. Da sam jela što nije trebalo da jedem, jesam. (Kako da dođem kući, a da se nisam najela roštilja i kajmaka, objasnite vi meni 😉 ) Da sam uživala, jesam. Da bih ponovo, bih!

Za ovaj put, toliko. Voli vas,
Sklerozica 🙂

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s