Sklerozica u epizodi prihvatanje

*veže pertle*
*pali vremeplov*
*leti u 2010. godinu*

Negdje oko 14 sati. Vraćam se iz škole. Rođendan mi je, drugari iz razreda su mi poklonili lančić sa privjeskom srce. Znaju ljudi da volim nakit. Možda je bolje da kažem da One moje tri znaju, ali svejedno. Obradovala sam se. Po navici zavirim u poštansko sanduče.Koverta. Trčim uz stepenice po ključ od sandučića. Vraćam se i vadim plavu kovertu. Adresirana na mene. Pošiljalac: Klinički centar Srbije – Neuroloka klinika (ne zamjerite što se ne sjećam baš najbolje, to je u tom trenutku bilo manje bitno). Gutam knedlu.

Nema. Poručkala maca.

Moj nalaz. Dobro, daj da vidim. Otvaram kovertu. Gutam još jednu knedlu. Brzinski tražim ono što me zanima. “Postoji sumnja na multiplu sklerozu.” Šta? Kako? To je greška, meni je dobro. Svi oni problemi su bili trenutni i prošli su. Ovo nije ništa bitno. Multiplu sklerozu ima puno ljudi, svi oni žive sa njom, ako mogu oni, mogu i ja. Neću da se brinem. Ulazim u stan, ostavljam pismo na ormarić za cipele, odsiječem sebi komad torte i stavljam slušalice.

Nema. Poručala maca.

Danima poslije toga sam bila apsolutno indiferentna. Samo mi nije bilo jasno zašto mama plače. Dobro, shvatam da joj je kćerka bolesna. Ali, pa nije smak svijeta, preživjeću. A onda dođe i prvo pogoršanje. Noge odbijaju da sarađuju, tako da pođem, i ne stignem nešto daleko, koljena mi klecaju. Pred očima sve duplo. Nije ovo baš tako naivno, možda sam pogriješila.

I tako…

…nakljukaju mene pulsnom (kortikosteroidnom) terapijom, meni bude apsolutno dobro, osim što moram da zabatalim sviranje gitare. To sam oplakala, da ne lažem. I da, dobila sam preporuke za ishranu prema kojem je trebalo da prestanem da jedem meso (izuzev piletine i ribe) i mliječne proizvode. Osim toga, trebalo je da prestanem da jedem još mnoštvo nekih stvari i pijem kompletnu abecedu vitamina. Smanji slatkiše!!! Ček,znači li to da treba da prestanem da jedem Eurokrem kašikom??? Ajde, neka bude…Pridržavala sam se takvog režima nekih mjesec dana. E onda sam relapsirala ponovo. Doktorice, Vi ćete mene popraviti kortikosteroidima, ali ja ne mogu ovako. Ja sam gladna. Doktorica ne popušta. Ja ćutim. Primih ja moju dozu pulsne,i eto me ko atomski mrav. S tim što polako počinjem da jedem što mi se jede…Slušam šta mi moje tijelo poručuje, i u skladu sa tim se ponašam…Meso je ostalo na ribi i piletini, izbacila sam punomasne mliječne proizvode, prepolovila vitamine…

I bilo mi je dobro…

Dovoljnno dobro da mama prestane da plače. Dovoljno dobro da izlazim, plešem i uživam. Dovoljno dobro da saberem i oduzmem neke stvari.

  • Slušaj svoje tijelo. Ako ga pažljivo slušaš, sve će ti reći.
  • Ne stresiraj se oko banalnih stvari.
  • Kanališi emocije na pravi način.

O ove dvije stavke više u neko budućem tekstu.
Za večeras toliko.
Voli vas,
Sklerozica ❤

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s